Mitovi i činjenice o psorijazi: Da li je zarazna? Uzrokovana lošom higijenom? Može li se izlečiti?

MIT: Psorijaza nije zarazna, već autoimuna bolest – stoga je ne možete „zaraziti“ od druge osobe.

Ova bolest se ne prenosi seksualnim odnosom, ljubljenjem, znojenjem, plivanjem u bazenu ili kontaktom kože sa kožom. Skoro svi oblici psorijaze nastaju kombinacijom genetske predispozicije i abnormalnog imunog odgovora. To dovodi do hronične upale i brze obnove ćelija kože, što rezultira tipičnim simptomima.

Iako je ova činjenica dobro poznata među pacijentima, društvena stigma i dalje postoji. Neki ljudi izbegavaju osobe sa psorijazom ili pretpostavljaju da su vidljivi simptomi „opasni“. Edukacija u ovoj oblasti je ključna – strah i izolacija mogu biti podjednako neprijatni za pacijenta kao i fizički simptomi.

MIT: Psorijaza je sistemska inflamatorna bolest koja pogađa više od same kože.

Ako se ne leči, psorijaza može dovesti do inflamatornih procesa u celom telu. Oko trećine pacijenata može tokom života razviti psorijatični artritis, koji pogađa zglobove i može izazvati trajno oštećenje ako se ne leči.

Psorijaza je takođe povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti, metaboličkog sindroma i steatohepatitisa povezanog sa metaboličkom disfunkcijom (MASLD).

Psihološki efekti su takođe česti. Naučnici su otkrili da depresija, anksioznost i socijalno povlačenje mogu biti rezultat ne samo stigme i izgleda kože, već i inflamatorne prirode bolesti na molekularnom nivou, što može uticati na regulaciju raspoloženja.

To je jedan od razloga zašto se psorijaza sada klasifikuje kao sistemska autoimuna bolest.

MIT: Psorijaza se ne može izlečiti, ali postoje efikasne terapije koje je mogu držati pod kontrolom.

Psorijaza je hronično stanje sa ponavljajućim pogoršanjima (recidivima) i remisijama. Međutim, to ne znači da pacijenti moraju da „pate bez rešenja“.

Savremena medicina nudi širok spektar tretmana za sve stadijume psorijaze, od lokalnih preparata i fototerapije do sistemskih i bioloških lekova. Savremenim lečenjem, mnogi pacijenti postižu gotovo čistu kožu ili čak potpunu remisiju.

Ključno je prilagoditi tretman na osnovu vrste psorijaze, obima stanja i prisustva pratećih bolesti. Stoga je redovna komunikacija sa dermatologom i dugoročno praćenje stanja neophodni.

Više informacija o opcijama lečenja psorijaze možete pronaći na ovoj podstranici.

MIT: Biološki lekovi su moderne, visoko selektivne terapije koje su bezbedne i koje mnogi pacijenti dobro podnose.

Biološki lekovi ciljaju specifične molekule uključene u inflamatorni proces kod psorijaze (najčešće citokine kao što su IL-17, IL-23 ili TNF-α). Za razliku od starijih sistemskih lekova, oni efikasno suzbijaju simptome bolesti bez suzbijanja celog imunog sistema.

Bezbednosni profili bioloških lekova su sada dobro dokumentovani, a za pacijente sa umerenom do teškom psorijazom, biološki lekovi su često najefikasnija dostupna opcija lečenja.

Razlog zašto se smatraju „poslednjim sredstvom“ uglavnom je finansijske prirode. Biološki lekovi su skupi, pa ih zdravstveni sistem mora rezervisati za slučajeve kada drugi tretmani ne uspeju ili se ne tolerišu.

Više informacija o biološkim lekovima za psorijazu možete pronaći ovde. Ako ste zainteresovani za konsultacije, izaberite jednu od specijalizovanih dermatoloških klinika i popunite neobvezujući formular za naručivanje.

ČINJENICA: Istraživanja su više puta potvrdila da i alkohol i pušenje negativno utiču na tok psorijaze i efikasnost lečenja.

Pušenje je najznačajniji faktor rizika iz životne sredine za pustularnu psorijazu i negativno utiče na sve vrste psorijaze. Nikotin, toksini i oksidativni stres aktiviraju inflamatorne molekule, što može pogoršati stanje, smanjiti odgovor na lečenje i produžiti vreme potrebno za postizanje remisije (olakšanja).

Alkohol povećava upalu u telu, opterećuje jetru, pogoršava kvalitet sna i može povećati učestalost i težinu pogoršanja, čak i u malim količinama. Pored toga, alkohol ne treba konzumirati sa sistemskim lekovima jer povećava rizik od oštećenja jetre.

ČINJENICA: Stres ne izaziva psorijazu, ali može značajno pogoršati tok bolesti.

Stres je jedan od najčešćih okidača i otežavajućih faktora. On povećava nivoe inflamatornih molekula u telu i time direktno pogoršava simptome kože.

Upravljanje stresom stoga nije samo „dodatni savet“, već legitiman deo sveobuhvatnog lečenja. Psihoterapija, opuštanje, redovan san i fizička aktivnost mogu podstaći remisiju i poboljšati kvalitet života.

Pročitajte više o tehnikama koje vam mogu pomoći da smanjite stres.

MIT: Higijena nema nikakve veze sa bolešću, genetika, imunitet i okidači su odlučujući faktori.

Psorijaza se javlja kada se pokrene autoimuna upala, što rezultira nekoliko puta bržim razmnožavanjem (deobom) ćelija kože. Ovaj proces nije povezan sa čistoćom kože ili okolinom.

Iako pravilna nega kože može poboljšati udobnost pacijenata (npr. u slučajevima suvoće, svraba ili inficiranih pukotina), higijena nije uzrok bolesti.

Ovaj mit je jedan od najčešćih i može biti posebno štetan, doprinoseći sramoti, stigmi i društvenom izbegavanju. Pacijenti treba da znaju da psorijaza nije rezultat nečistoće ili zanemarivanja, već je autoimuna bolest koja zahteva profesionalni tretman, a ne izgovore.

ČINJENICA: Mehaničko oštećenje kože (uključujući tetovaže) može izazvati pojavu novih lezija u područjima iritacije, poznato kao Kebnerov fenomen. Ne doživljavaju ga svi pacijenti, a ponekad se pojavljuje mesecima nakon tetoviranja.

Međutim, to ne znači da svi pacijenti sa psorijazom moraju da izbegavaju tetovaže. Ključ je u planiranju unapred, konsultovanju dermatologa, stabilizaciji stanja i izboru profesionalnog studija za tetoviranje sa odgovarajućom higijenom i post-operativnom negom.