8 pitanja o psorijazi koja se pacijenti sa psorijazom plaše da postave svom lekaru

Psorijaza i alergijski dermatitis mogu na prvi pogled izgledati slično – oba mogu izazvati crvenilo, iritaciju i svrab. Vizuelno se mogu razlikovati po belim ili srebrnim ljuspicama koje su karakteristične za plak psorijazu (najčešći oblik). Međutim, najveća razlika je u načinu na koji se ove dve bolesti razvijaju.

Psorijaza je autoimuna bolest kod koje imuni sistem ubrzava proizvodnju ćelija kože, uzrokujući nakupljanje ćelija i formiranje tipičnih crvenih plakova i ljuski.

Alergije, s druge strane, uzrokovane su izlaganjem određenom okidaču (alergenu) – hrani, kozmetici, polenu ili hemikalijama. Često izazivaju male plikove, otok ili jak svrab, što se poboljšava kada se alergen ukloni.

Psorijaza takođe ima tendenciju da bude simetrična (npr. oba lakta ili kolena), sa debljim, suvim, srebrnim ljuspicama koje ne nestaju samo promenom kozmetike ili deterdženta za veš.

Tačnu dijagnozu postavlja dermatolog, ponekad uz pomoć dermatoskopa ili biopsije kože. Ako niste sigurni, uvek pitajte svog lekara.

Ne. Psorijazu ne izaziva stres, loša higijena ili način života. To je genetski određena autoimuna bolest koja se javlja kada se udruži više faktora – genetika, imunološka disregulacija i okidači poput infekcija, hormonskih promena ili velikog stresa.

Mnogi pacijenti krive sebe kada se bolest pogorša. Lako je tražiti uzrok u ishrani ili određenoj stresnoj situaciji. Istina je da okidači mogu aktivirati ili pogoršati psorijazu, ali je ne izazivaju. Samokrivljenje stoga definitivno nije korisno, jer samo izaziva dodatni stres, što može pogoršati simptome.

Ako lečenje ne uspe, to ne znači da je psorijaza „neizlečiva“ ili da je vaše telo otporno. Svaki pacijent reaguje drugačije i prilagođavanje lečenja je sasvim normalno.

Psorijaza se razvija tokom vremena, tako da će vaš lekar možda morati da izmeni vašu dozu, promeni lekove ili pređe na potpuno drugačiji pristup lečenju. Moderna dermatologija nudi mnogo opcija – od lokalnih preparata i fototerapije do sistemskih lekova i bioloških lekova.

Pročitajte sve o lečenju u ovom članku: Lečenje psorijaze od A do Š

Nije neuobičajeno da pacijenti isprobaju nekoliko opcija pre nego što pronađu pravu. Važno je ne odustati samo zato što rezultati nisu trenutni. Nekim lekovima su potrebne nedelje ili čak meseci da bi njihovi efekti postali očigledni.

Ostanite u redovnom kontaktu sa svojim dermatologom i ne prekidajte lečenje prerano.

Psorijaza je hronična bolest i ne može se potpuno izlečiti. Međutim, to ne znači da morate živeti sa aktivnim lezijama do kraja života. Zahvaljujući savremenoj biološkoj terapiji, mnogi pacijenti postižu skoro potpuno čistu kožu, dugoročnu remisiju i značajno poboljšanje kvaliteta života.

Simptomi se mogu vratiti ili pogoršati stresom, infekcijama ili prekidom lečenja, ali uz doslednu terapiju, mnogi ljudi žive gotovo bez simptoma.

Biološki lekovi su moderne, visoko ciljane terapije koje blokiraju specifične imunološke puteve uključene u psorijazu. Za razliku od starijih sistemskih lekova, oni deluju precizno na mestu psorijatične upale i mnogo manje suzbijaju ukupni imunitet.

Kao i svaki tretman, mogu imati neželjene efekte. Međutim, najčešće su to blagi simptomi poput infekcija gornjih disajnih puteva ili iritacije kože na mestu ubrizgavanja. Pre početka lečenja, sprovode se posebni testovi kako bi se minimizirali rizici i isključile skrivene infekcije.

Dugoročne studije pokazuju da su biološki lekovi bezbedni i dobro se podnose kada se primenjuju pod nadzorom specijaliste. Za mnoge pacijente predstavljaju značajno poboljšanje kvaliteta života.

Pročitajte o kriterijumima koji moraju biti ispunjeni da bi se primio biološki tretman.

Ne razvije svaki pacijent sa psorijazom psorijatični artritis. Procenjuje se da ga približno 30% pacijenata može razviti tokom života. Međutim, važno je napomenuti da efikasno lečenje psorijaze smanjuje rizik.

Upozoravajući znaci uključuju jutarnju ukočenost, bol u zglobovima, otok prstiju ili bol u leđima koji traje duže od normalnog naprezanja mišića. Ako se pojave ovi simptomi, preporučljivo je da obavestite svog dermatologa i ne čekate da prođu.

Dobre vesti: biološki lekovi mogu ublažiti bol u zglobovima i značajno usporiti napredovanje bolesti.

Psorijaza ima genetsku osnovu, tako da deca roditelja sa psorijazom imaju veći rizik, ali to nikako nije zagarantovano.

Ako jedan roditelj ima psorijazu, rizik od obolevanja deteta je približno 15%.

Međutim, sama genetika ne određuje da li će se bolest pojaviti. Psorijaza se razvija samo kada postoji genetska predispozicija u kombinaciji sa faktorima okoline, kao što su infekcije, stres, hormonske promene ili faktori načina života.

Psorijaza nije samo kožna bolest, ona može značajno uticati na samopouzdanje, društveni život i osećaj udobnosti u sopstvenom telu. Osećaj depresije ili anksioznosti nije slabost, već normalan deo života sa hroničnom bolešću.

Prvi korak je da o tome razgovarate sa svojim lekarom, psihologom, partnerom ili specijalistom. Postoje oblici psihološke podrške za koje je dokazano da pomažu pacijentima sa psorijazom: psihoterapija, kognitivno-bihejvioralne tehnike, grupe za podršku ili onlajn zajednice.

Mnogi pacijenti navode da se njihovo mentalno zdravlje značajno poboljšava kada se njihovi simptomi kože stabilizuju, što je još jedan razlog zašto je pravilan tretman neophodan.
<u> Ovaj članak će vam savetovati kako da se psihološki nosite sa psorijazom i gde da potražite pomoć. </u>