Šta je biološko lečenje? (Opšte objašnjenje)

Biološki lekovi su lekovi čija je aktivna supstanca proizvedena „biološki“ u živom organizmu (kvasac, bakterije). Klasični lekovi se proizvode „hemijski“, odnosno procesima hemijske sinteze.

Biološkim procesom možemo proizvesti molekule hiljadu puta veće nego tradicionalnom hemijskom sintezom. Najrasprostranjeniji lek na svetu (paracetamol) sastoji se od 20 atoma, dok biološki lek može imati i 20 000 atoma (tipično monoklonsko antitelo).

Najpoznatiji biološki lek je insulin – hormon bez koga pacijenti sa dijabetesom tip 1 ne mogu da prežive.

Biološki lekovi uključuju i druge hormone, vakcine, genetsku terapiju, krv i njene derivate, terapijske alergene, terapijske peptide i proteine, fuzione proteine, onkolitičke viruse, CAR T-ćelije, monoklonska antitela, antitela konjugovana lekovima i mnoge druge.

Većina savremenih bioloških lekova su monoklonska antitela. Ako Vaš lekar želi da započne terapiju biološkim lekom, verovatno je u pitanju određena vrsta monoklonskog antitela.

To su prirodni proteinski molekuli koji imaju sposobnost selektivnog vezivanja za strukture (antigen) na površini ćelije i na taj način proizvode efekat (šalju signal), ili, obrnuto, ne proizvode nikakav efekat i samo blokiraju mesto tako da se nijedan drugi molekul ne može vezati (blokiraju signal).

• Tako se monoklonska antitela vezuju za jedan specifičan antigen.
• Poliklonska antitela se mogu vezati za više antigena.
• Postoje i bispecifična monoklonska antitela koja se mogu vezati za tačno dva različita antigena.

Monoklonsko antitelo možete prepoznati po nazivu aktivne supstance, koja se završava sa

-mab. Nomenklatura monoklonskih antitela ima svoja pravila po kojima možete dekodirati njihovu terapijsku metu, ali i njihovo poreklo (ljudska, humanizovana, mišja i dr.).

+ Prednosti

Prednost tako velikih molekula je u tome što se ponašaju selektivnije u organizmu.

Vezuju se za ono što mi želimo i ne utiču ni na šta drugo. U praksi to znači da je njihova efikasnost značajno veća u odnosu na druge vrste lečenja, uz istovremeno izazivanje manje neželjenih efekata.

Još jedna prednost je što se metabolišu u telu na drugačiji način od malih molekula (klasični lekovi). Kontraindikacije sa drugim lekovima su stoga ređe, što je posebno važno za osobe koje se leče od nekoliko bolesti. Naročito u starosti, uobičajeno je da osoba uzima više lekova dnevno i oni mogu uticati jedni na druge.

Savremeni biološki lekovi se gotovo uvek ubrizgavaju pomoću injekcije. Prednost je u tome što se obično daju jednom u nekoliko nedelja, u zavisnosti od leka. Mnogi biološki lekovi su u obliku injekcionih olovki ili napunjenih injekcija koje omogućavaju i kućnu primenu.

– Nedostaci

Nedostatak može biti ubrizgavanje, što može biti neprijatno za nekoga.

Dostupnost biološkog lečenja je jedan od nedostataka, jer kod mnogih bolesti pacijent mora prvo da se podvrgne konvencionalnom lečenju i ako je ono neefikasno ili pacijent ima neželjena dejstva, može se prebaciti na biološko lečenje nakon dodatnih dijagnostičkih procedura.